Una Vasiljević
Period pre raspisivanja izbora su obeležili građanski protesti, koji su rezultirali promenama na opozicionom delu spektra i najavama bojkota institucija i izbora po dotadašnjim uslovima, a zatim o pregovori vlasti i opozicije u posredstvu poslanika Evropskog parlamenta, te su izvršene značajne izmene izbornog zakonodavstva. Uprkos tome, znatan deo opozicije je najavio da neće priznavati ove izbore i da ih smatra nelegitimnim.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je 4. marta 2020. godine raspisao izbore, a od tada počinju da teku zakonom predviđeni rokovi u vezi sa izbornim radnjama.
Prema aktuelnom zakonodavstvu, sve liste moraju da prikupe najmanje 10 000 biračkih potpisa, da bi njihova kandidatura bila prihvaćena od strane Republičke izborne komisije (RIK).
Poslanički mandati će biti raspoređivani D’Ontovim sistemom najvećih količnika. S obzirom na turbulentne političke događaje, te najave bojkota većeg dela opozicije, predstavnici vlasti su izmenili višedecenijsko izborno zakonodavstvo, pa je tako nešto više od dva meseca pre zakonskog roka za održavanje izbora, cenzus spušten sa 5 na 3% (takođe se primenjuje i na lokalnim izborima). Dodatno, zahvaljujući amandmanu opozicione poslanice Gordane Čomić, predviđena je kvota, prema kojoj će svaka lista morati da kandiduje najmanje 40% žena.
Nakon pokušaja međustranačkog dijaloga na Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u posredovanju nevladinog sektora, organizovani su pregovori sa ciljem poboljšanja izbornih uslova kojim je posredovala delegacije Evropskog parlamenta. Nakon tri runde dijaloga, poslanici Evropskog parlamenta su konstatovali da u tom trenutku nije bilo uslova za fer i poštene izbore, ali da je potrebno vreme da se implementiraju dogovorene mere:
-Ograničavanje upotrebe javnih resursa u političke svrhe;
-Zabrana zloupotrebe položaja direktora javnih preduzeća;
-Uvođenje obaveznog roka od pet dana za reagovanje Agencije za borbu protiv korupcije u slučaju prijava zloupotreba tokom kampanje;
-Izbor tri nedostajuća i dva nova člana Saveta REM-a;
-Donošenje novih propisa za javne medijske servise;
-Obaveza Narodne skupštine da osnuje nadzorni odbor za praćenje izborne kampanje;
-Verifikacija jedinstvenog biračkog spiska, regulacija izborne administracije;
-Uvođenje internet stranice sa informacijama o biračkom spisku, uz mogućnost da birač može da traži informaciju da li je glasao ili ne.
Međutim 15. marta 2020. godine je uvedeno vanredno stanje usled izbijanja pandemije virusa Corona. Prema Ustavu Republike Srbije, Narodna skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Po završetku vanrednog stanja izbori za narodne poslanike Republike Srbije, lokalni i pokrajinski izbori bili su pomereni za 21. jun 2020. godine.
Izborne lista kandidata za narodne poslanike Narodne skupštine, pokrajinske skupštine i lokalnih (tamo gde su raspisani) skupština podnose se najkasnije do 5. juna 2020. godine u 24 časa.
Na parlamentarnim izborima učestvovaće 21 izborna lista
Čedomir Jovanovića - Koalicija za mir, (lista broj 20) čine: Liberalno demokratska partija, Tolerancija Srbije, Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka – Partia neamului rumânesc, Liberalno demokratski pokret Vojvodine, Udruženje Jugoslovena u Srbiji, AMARO – Akciona mreža asocijacija i romskih organizacija, Udruženje građana „Rumuni Homolja“ i udruženje Skaska.
Najbolje rangiran je dr Predrag Balašević (1974), lekar iz Bora koji je drugi na listi odmah ispod Čedomira Jovanovića. Boranin Miroslav Grujić (1964), diplomirani inženjer rudarstva našao se na 16. mestu liste, a Dragana Živković Obradović (1964), diplomirani inženjer rudarstva takođe iz Bora na 19. Dejan Živković (1967), preduzetnik iz Boljevca je na rednom broju 21., Zaviša Žurž (1976), mašinski tehničar iz Bora na 27., a Lidija Perić (1969), ekonomista iz Boljevca na 50., na 54. mestu je Darjan Karabašević (1985), profesor univerziteta iz Bora, na 66. Dragan Aleksić (1963) penzioner iz Donjeg Milanovca, opština Majdanpek, na 83. Rade Anđelić (1954), penzioner iz Bora, a na 95. Marija Velkanović (1996), ekonomista iz Boljevca. Kandidati za narodne poslanike su i Miomir Đorđević (1960), penzioner iz Zaječara koji je na 127. mestu liste, zatim Dejan Karabašević (1973), diplomirani inženjer elektrotehnike iz Boljevca na 177. poziciji i Dragan Toroglanović (1966), penzioner iz Boljevca koji je na 185. mestu liste.
U toku letnjih i jesenjih meseci 2018. godine, u Srbiji je formirano više političkih koalicija, stranaka i pokreta, primarno onih opozicionih. U njih spadaju Savez za Srbiju, Građanski blok 381 i Srpski patriotski savez. S tim u vezi, predsednik Liberalno demokratzske partije - LDP, Čedomir Jovanović je i sam najavio formiranje koalicije, čija okosnica političkog programa će biti pacifizam. Iako LDP nije deo aktuelne vladajuće većine, on je kritikovao delovanje Saveza za Srbiju, tvrdeći da po pitanju rešenja za Kosovo i Metohiju, Aleksandar Vučić deluje modernije od te koalicije. 29. septembra, Jovanović je putem svog "Fejsbuk" naloga obavestio javnost da je koalicija osnovana, ali nije precizirao ko se u tom političkom savezu pridružio LDP-u. Od kraja septembra 2018, nije bilo nikakvih novosti ili naznaka o eventualnim aktivnostima u vezi sa samom koalicijom, te se činilo da je Jovanović od nje odustao. Međutim, kada su raspisani redovni parlamentarni izbori 2020. godine, naziv Koalicija za mir je ponovo počeo da figurira u medijima, te je 5. prijavljena, a 8. juna proglašena lista, na kojoj su LDP, Vlaška narodna stranka, Bošnjačka građanska stranka i Stranka Crnogoraca, te nekoliko drugih pokreta i udruženja. Iako se u koaliciji nalazi nekoliko stranaka i pokreta nacionalnih manjina, RIK je odbio mogućnost da listu proglasi manjinskom, jer je takav zahtev "podnet prekasno".
Upravni sud odlučujući po žalbi KOALICIJE ZA MIR, izjavljenoj protiv rešenja Republičke izborne komisije od 10.06.2020. godine, u predmetu zaštite izbornog prava, dana 13.06.2020. godine doneo je presudu da se žalba odbija. Lista nije manjinska i ide na cenzus od 3%.
VIDEO MATERIJAL
FOTO GALERIJA
