Sara Prvulović
Bošnjak je ocenio da Srbija ima dobar zakonski okvir u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, ali i da se na brojnim poljima još dosta mora raditi.
On je naveo da je na sastanku bilo reči o popularisanju učenja manjinskog jezika kroz obrazovni sistem, osnivanju manjinskih redakcija u privatnim medijima na lokalnom nivou, ali i podršci pripadnicima nacionalnih manjina da slobodno izražavaju svoju versku pripadnost.
Pojedina pitanja su, kako je rekao, i posle ovog sastanka ostala otvorena, poput funkcionisanja i rada rumunske crkve u istočnom delu Srbije, zatim pitanja obrazovanja i informisanja na jezicima manjina, kao i pitanje izbora za Nacionalni savet.
Državni sekretar je ocenio da će dobri bilateralni odnosi između Rumunije i Srbije i nepriznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije biti upotpunjeni dobrim dogovorima koji će nam pomoći u realizaciji Nacionalnog plana za poboljšanje položaja manjina u Srbiji.
On je naglasio da su pripremljena dva nacrta zakona koji se bave pitanjem položaja nacionalnih manjina, i da će već od 29. marta u javnu raspravu ući i paket zakona o kojima će na narednom zasedanju republičkog parlamenta odlučivati i poslanici.
Dilof je istakao da bi u cilju razvoja dobre saradnje sa generalnim konzulatom Rumunije, kada je u pitanju poštovanje prava nacionalnih manjina, trebalo imati u vidu i ekonomski razvoj ove dve regije.
Rumunska zajednica u Srbiji i srpska zajednica u Rumuniji treba da budu jedna tačka koja će spajati ove dve države, naveo je on i ocenio da će dobro razumevanje dve zajednice dovesti do prosperiteta u njihovim bilateralnim odnosim u budućnosti.
Načelnik zaječarskog Upravnog okruga Vladan Paunović istakao je da je ta sredina oduvek bila nacionalno mešovita, iznevši podatak da prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Boljevcu i Zaječaru ima 307 građana koji su deklarisani kao Rumuni i 6 254 Vlaha.
Visokoprečasni Otac Protojerej ikonom stavrofor Bojan Aleksandrović, administrativni vikar timočki i Protojerej Priobalne Dakije kaže da je imao susret u Zaječaru: „... sa predstavnicima Vlade Srbije, naše zemlje u kojoj živimo i predstavnicima ambasade i generalnog konzulata u Zaječaru, kao predstavnici naše matične zemlje Rumunije u Zaječaru.“ Govorilo se kaže o problemima, da je bila duga diskusija sa predstavnicima države Srbije i da se došlo do zaključka, da bi trebalo češće da se sreću i da informacije stižu sa lica mesta a ne da se prenesu od jednog do drugog i kada stignu tamo gde treba one su skroz promenjene. On veruje da će ipak započeti razgovor da bi mogli da se reše problemi. „Bez rešavanja problema, bez razgovora sa onima koji su na licu mesta ništa se ne može rešiti. Ne tražimo mnogo, mi smo državljani i lojalni građani Srbije, države u kojoj živimo, i želimo da sa onima koji su u Vladi, rešimo naše probleme. Takođe želimo da imamo relacije i sačuvamo vezu sa matičnom zemljom Rumunijom.“ - kaže Aleksandrović.
Zaviša Žurž, koordinator Kongresa Vlaha Srbije učestvovao je na sastanku sa Državnim sekretarom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Vlade Republike Srbije Ivanom Bošnjakom i generalnim konzulom Rumunije u Srbiji Oliverom Mariusom Dilofom u Zaječaru, rekavši: „... ovde u zaječarskom upravnom okrugu, sastanak organizovan od strane gospodina Paunovića, mene kao čoveka i predstavnika Kongresa raduje da je posle nekoliko godina započeo iznova jedan dijalog sa državom u kojoj živimo i više od toga me raduje da su svi koji su bili za stolom pozdravili imenovanje Bošnjaka, za člana komisije na nivou kopredsednika. Govorilo se o problemima oko očuvanja kulture i rumunskog identiteta, očuvanja jezika, o načinu kako najbolje učiti jezik u školama da bi što više dece moglo da ima obrazovanje na maternjem jeziku. Govorilo se o problemima crkve. Ono što nas u Kongresu najviše muči, ono što se desilo sa Nacionalnim savetom vlaške nacionalne manjine, izborom drugog jezika, druge nacionalnosti... to je vrlo važno i nije tako lako u današnjim godinama da se pređe preko tih problema, jer se u bliskoj budućnosti mogu stvarati veći problemi. Molili smo sve prisutne da ovaj dijalog ide još dalje, da ne bude da smo se samo sreli već da istinito rešimo što više problema da ne bi ostavili za budući period probleme kako predstavnicima države Srbije a ni nama iz zajednice. Kada napravimo podelu unutar jedne familije na Vlahe i Rumune, nije dobro. Ja verujem da mi kao zajednica i država u kojoj živimo vidimo o čemu je reč i svakako imamo kapacitet da rešimo sve probleme. Objasnio sam gospodinu Bošnjaku da mi nemamo problem da nam se na srpskom jeziku kaže Vlah a na maternjem kažemo da smo Rumuni i govorimo rumunski i nedamo da to menja bilo ko i bilo kako i to nije loše samo za nas, koji smo ovog porekla već za celu zemlja u kojoj živimo, da kažem, sa ovim prvim susretom sam zadovoljan, učinjen je prvi korak, stavljen je temelj, sreli smo se, imamo o čemu da pričamo i verujem da možemo rešiti veliki deo problema koji, nažalost, preko sto godina nije dotaknut i niije se govorilo o njemu.“
Učesnici u diskusiji su istakli važnost analize sprovođenja bilateralnih sporazuma, kao i to da će pitanje statusa i položaja nacionalnih manjina biti tema pristupnih pregovora Srbije sa EU.
VIDEO MATERIJAL
FOTO GALERIJA
