Nedelja, 16 decemabar 2019. / Negotin, Srbija / TimocPress
Blago pravoslavlja, Sveštenik iz Timočke krajine: „Za mene, Rumun je i onaj iz Rumunije i onaj iz Basarabije (R. Moldova p.a.), Bugarske, Srbije i celog sveta“
Una Vasiljević
Počevši od 2012.godine, crkveni život Rumuna iz Timočke krajine postao je lakši.Tada je, uz pomoć Rumunske patrijaršije, kupljen kompleks Rumunskog pravoslavnog vikarijata. Ipak, od tadašnjih ruševima, do lepote u kojoj se danas uzdiže, pređen je dug put. Otac Bojan Aleksandrović, protojerej Priobalne Dakije i vikar Timočki je u jednoj emisiji svedočio o tome kakvim svakodnevnim izazovima podležu Rumuni iz Timočke krajine koji nikada nisu zaboravili ko su i odakle dolaze.
„Ovde zidovi samo što nisu padali na nas, a odobrenje za popravku nismo dobijali. Tu gde se sada nalazi oltar, bila je garaža, kuhinja, jedna soba i ostava za drva. Jedne zime zatvorio sam kapiju i vrata i zajedno sa još troje ljudi započeo radove. Kopali smo, ojačavali temelje, srušili smo zidove i od ovoga načinili prvu rumunsku crkvu u Negotinu nakon skoro 200 godina“, objasnio je Vikar timočki.
Otac Bojan Aleksandrović priča da je prvo sedište Rumunskog pravoslavnog vikarijata u Timočkoj krajini, koji je tada bio samo Protoprezviterijat priobalne Dakije, bilo u crkvi u Malajnici, koja je danas manastir, a 2012.godine, uz pomoć Rumunske patriijaršije kupljen je kompleks današnjeg Vikarijata i sedište je prebačeno u grad Negotin.
Nakon što je podignut sveti hram, otac je mislio da ga nazove Sveti Mučenik Jovan Vlah, budući da samo njegovo ime potvrđuje činjenicu da su reči „Vlah“ i „Rumun“ sinonimi i da zapravo predstavljaju isti narod. „U dijalektima rumunskog jezika koji se govori u Timočkoj krajini ne postoji izraz „Vlah“, kod nas se kaže Rumun. Za mene, Rumun je i onaj iz Rumunije i onaj iz Basarabije (R. Moldova p.a.), Bugarske, Srbije i celog sveta. Kod nas je ova sinonimija ovako poznata, za nas se kaže da smo „Vlasi“, a na rumunskom jeziku, da smo Rumuni. I tako je i ostalo do danas. Ukoliko nekog na rumunskom pitate šta je, reći će Vam da je Rumun. Međutim, ukoliko ga pitate na srpskom, reći će da je „Vlah“, objasnio je otac Bojan Aleksandrović.
Takođe je dodao i da po popisima u Srbiji, u periodu kada je srpski narod tadašnju "Cara Romaneaska" ("Rumunska zemlja" p.a.) nazivao „Vlaška“, Rumuni su smatrani „Vlasima“. Međutim, kasnije kada je formirana Rumunija, „Vlasi“ su nazivani Rumunima. „Ovo se dogodilo jer su starosedeoci znali da smo deo rumunskog naroda. Mi smo sebe uvek nazivali Rumunima. U poslednje vreme terminologija „Vlah“ i „Rumun“ koristi se radi političkih interesa i govori se o o dva naroda, a ovi termini zapravo označavaju isti narod“, istakao je otac Bojan Aleksandrović.
Sveštenik je takođe istakao činjenicu da Dunav nikada nije bio granica između rumunskog naroda, već njegova osovina. „Dunav je bio osovina rumunskog naroda od juga do severa Dunava. Ali, u kontekstu današnjih vremena, na Dunav treba da gledamo samo kao na granicu između dveju država, nikada kao granicu između rumunskog naroda i ostalih naroda. Recimo, Sveti Mučenik Jovan Vlah je svetac sa severa Dunava, a nosi ime „Vlah“, pojasnio je.
VIDEO MATERIJAL
FOTO GALERIJA
