Sreda - četvrtak, 21.-22. februar 2018. / Bukurešt, Rumunija / TimocPress
Članovi organizacije sastali su se sa više parlemantaraca, lidera partija, ali i sa predstavnicima pojedinih institucija, kako bi analizirali situaciju timočkih Rumuna.
Sanja Lazić
Delegacija Kongresa Vlaha iz Srbije, krovne organizacije zajednice Rumuna/Vlaha iz Srbije, se na poziv senatora Šerban Nikolaea, lidera socijaldemokrata, našla u radnoj poseti Bukureštu u periodu od 21. do 23. februara 2018. godine.
Delegacija je vodila razgovore sa senatorom Socijalemokratske partije, Šerbanom Nikolaeom, izvršnim predsednikom Partije narodnog pokreta, Euđenom Tomakom, poslanikom ove stranke, Konstantinom Kodreanuom, ministarkom za vangranične Rumune, Natalijom Elenom Intotero, potpredsednikom Rumunskog kulturnog instituta, Mirelom Talošem, profesorom univerziteta Raduom Baltasiuom, direktorom u okviru Rumunskog kulturnog instituta koji koordinira Odeljak za vangranične Rumune, kao i sa generalnim direktorom Instituta za vangranične Rumune, Eudoksiu Hurmuzaki. prof.dr Nikolae Brzneom.
Delegaciju su sačinjavali dr Predrag Balašević, predsednik Vlaške narodne stranke, Dušan Prvulović, predsednik Odbora za ljudska prava Negotin i Zaviša Žurž, predsednik Društva za kulturu Rumuna/Vlaha Srbije „Ariadnae Filum“.
U razgovorima koji su vođeni sa rumunskim zvaničnicima, članovi delegacije upozorili su na dramatičnu situaciju sa kojom se suočava rumunska zajednica u Timočkoj Krajini pošto vlasti u Beogradu i dalje odbijaju da im obezbede najosnovnija prava koje jedna demokratska država treba da obezbedi jednoj manjini – obrazovanje, kulturu, medije i veru na maternjem jeziku.
Delegacija je ponovila da Kongres Vlaha Srbije podržava pripajanje Srbije Evropskoj Uniji, ali samo pod uslovom da Srbija prizna 300.000 Rumuna/Vlaha iz Timočke Krajine, da prekine sa manipulacijama vezanim za takozvani vlaški jezik i da ostvari pravo na obrazovanje i medije (radio i televiziju) na maternjem jeziku i dozvoli gradnju crkvi u kojima će se služiti na rumunskom jeziku, kao i da prekine sa zastrašivanjem Rumunske pravoslavne crkve u Timočkoj Krajini.
Delegacija Kongresa Vlaha Srbije podsetila je na izuzetno otežanu saradnju rumunskih organizacija iz Timočke Krajine sa Ministarstvom za vangranične Rumune, organom vođenim birokratijom, kao i nedostatak profesionalizma.
Delegaciju je tokom posete pratio izvršni predsednik Nacionalne fondacije za vangranične Rumune, Euđen Popesku, kao i ekipa Timoc Press-a.
Zahtev Ministarstvu spoljnih poslova na temu kako Srbija poštuje prava etničkih Rumuna
Predstavnici rumunske zajednice u Timočkoj Krajini započeli su svoju posetu sastankom sa poslanicima Euđenom Tomakom i Konstantonom Kodreanuom u sedištu Partije narodnog pokreta. Po završetku razgovora, lider Partije narodnog pokreta, Euđen Tomak, odlučio je da od Ministarstva spoljnih poslova Rumunije zatraži pojašnjenje na temu poštovanja Bilateralnog sporazuma potpisanog između Rumunije i Srbije u pogledu zaštite nacionalnih manjina.
U skladu sa sporazumom potpisanim 2012. godine, Rumunija je uslovila pripajanje Srbije Evropskoj Uniji poštovanjem prava rumunske nacionalne manjine. Uz sve to, srpske vlasti nisu ostvarile napredak u sprovođenju osnovnih prava za Rumune iz Timočke Krajine, koje, inače, i ne priznaje kao nacionalnu manjinu.
„Nažalost, problemi sa kojima se Rumuni iz Timočke Krajine suočavaju godinama su i dalje prisutni, a borba za očuvanje nacionalnog identiteta je isto toliko teška. Imajući u vidu to da bilateralni protokol između Rumunije i Srbije o zaštiti manjina nije ispoštovan, obnovili smo potrebu za većim zalaganjem države Rumunije u zaštiti rumunske kulture i identiteta u Timočkoj Krajini. Osnivanje filijale Rumunskog kulturnog instituta u Beogradu je, u ovom smislu, od suštinskog značaja. Još jednom ćemo zvanično pitati rukovodstvo instituta kada planira da ovo sprovede“, izjavio je poslanik Euđen Tomak.
Basarabija i Timočka Krajina u rumunskom Parlamentu
Delegacija timočkih Rumuna posetu je nastavila u palati Parlamenta. Dr Predrag Balašević, Dušan Prvulović i Zaviša Žurž su pre toga učestvovali u javnoj debati „Basarabija i Timočka Krajina“. Događaju su prisustvovali i senatori, poslanici i predsednici opština iz Republike Moldavije, koji su govorili ispred preko 50 studenata iz Basarabije koji su upisani u program stažiranja u Parlamentu Rumunije.
Predstavnici Kongresa Vlaha Srbije osuđivali su asimilatornu politiku koju Srbija vodi prema rumunskoj zajednici i ozbiljne probleme koje 300.000 timočkih Rumuna/Vlaha ima kao posledicu ove politike srpske države, ali i nemar rumunskih vlasti koje nedovoljno finansiraju rumunske organizacije i vode nejasnu politiku prema interesima Rumuna iz Srbije.
Dijalog sa liderom senatora Socijaldemokratske partije
Delegacija Kongresa Vlaha Srbije je u daljem toku posete rumunskom Parlamentu imala radne sastanke sa senatorom Šerbanom Nikolaeom, liderom grupe Socijaldemokratske partije iz Senata, i sa senatorom Adrianom Cucuianuom, potpredsednikom Senata Rumunije.
Predstavnici timočkih Rumuna istakli su način na koji se srpske vlasti odnose prema njima, kao i odbijanje Beograda da prihvati dijalog sa rumunskom zajednicom.
Razmatrani su i problemi vezani za odnos sa rumunskim institucijama, od kojih neke vodi birokratija, i nedostatak profesionalzma, ali i nepoštenje od strane pojedinih funkcionera.
„Mislim da vlasti u Beogradu već neko vreme imaju plan za zajednicu timočkih Rumuna. Ne verujem da su događaji slučajni, razultat neke podudarnosti. Plan Beograda je da blokira bilo kakvo priznavanje rumunske zajednice u Timočkoj Krajini. Postoje neke sasvim normalne obaveze za 21.vek. Kako bi ih Srbija poštovala, potrebno je da se Rumunija aktivnije uključi. Nažalost, mi nismo imali strategiju u vezi sa Rumunima iz istorijskih zajednica, akcioni plan koji premašuje vladu ili bilo kakvu političku promenu. Ovo ne znači ni sukob sa Srbijom, ni stvaranje međunarodne netrpeljivosti, već naprotiv. Bio bi to neki oblik saradnje, razvoj dobre volje i transparentnosti“, rekao je senator Šerban Nikolae.
Usledili su sastanci sa Nataliom Intotero, minstarkom za vangranične Rumune, koja je viđenje sa predstavnicima Kongresa Vlaha Srbija uslovila zabranom prisustva medija ovom sastanku. Tako je ekipa Timoc Press-a, koja je sve vreme bila uz delegaciju, bila prinuđena da ode.
Kako kaže dr Predrag Balašević, ministarka Intotero obećala je da će projekti rumunske zajednice iz Timočke Krajine biti prioritet na rasporedu ministarstva koje vodi.
Eksplozivna emisija o dramatičnoj situaciji timočkih Rumuna/Vlaha na Realitatea TV
U sredu uveče, 21. februara, u sklopu emisije „Igre vlasti“ novinara Rareš Bogdana, milioni gledalaca širom Rumunije upoznali su se sa dramatičnom situacijom u kojoj se 300.000 timočkih Rumuna/Vlaha u Srbiji nalazi.
Gosti u studiju, dr Predrag Balašević, predsednik Vlaške narodne stranke, Dušan Prvulović, predsednik Odbora za ljudska prava Negotin i Zaviša Žurž, predsednik društva „Ariadnae Filum“, osudili su agresivnu politiku srpskih vlasti koje identitetskim genocidom vrše prinudnu asimilaciju rumunske zajednice, ali i nejasnu bezsadržajnu politiku institucija u Rumuniji koje se bave vangraničnim rumunima.
Napadi na Rumunsku pravoslavnu crkvu u Timočkoj Krajini, nedostatak obrazovanja i medija na rumunskom jeziku, stalno zastrašivanje lidera rumunske zajednice i nedostatak dijaloga između srpskih vlasti i rumunskih zajednica samo su neke od tema o kojima se razgovaralo u emisiji.
U emisiji su gostovala i dva predsednika opština iz Basarabije koji su potpisali deklaraciju o ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom.
Podrška Rumunskog kulturnog instituta
Na sastanku sa potpredsednikom Rumunskog kulturnog instituta, Mirelom Talošom, i profesorom univerziteta Raduo Baltasiuom, direktorom u sklopu instituta, istaknuti su dobri odnosi sa ovim institutom, projekti koji su do sada uspešno završeni, kao i modeli za buduću saradnju.
Mirel Taloš je pokazao potpunu raspoloživost da podrži projekte timočkih Rumuna i njihov trud da sačuvaju nacionalni identitet.
„Rumunski kulturni institut je godinama sprovodio programe za vangranične Rumune, usmerene ka istorijskim zajednicama. U ovom pogledu, zajednica timočkih Rumuna predstavlja prioritet za institut. Otvoreni smo za sve predloge projekata koje sprovode timočki Rumuni. Sigurno je da im mi ne možemo pružiti političku podršku – ovo je nadležnost drugih institucija. Mi podržavamo kulturne programe za očuvanje nacionalnog identiteta i rumunskog jezika. Centar će sve kulturne programe koje predlažu timočki Rumuni, bez izuzetaka, prihvatiti“, izjavio je potpredsednik instituta, Mirel Taloš.
Protokol o saradnji
Bitan trenutak za timočke Rumune u Institutu Eudoksiu Hurmuzaki za vangranične Rumune. Generalni direktor ovog instituta, prof. dr Nikolaee Brznea, potpisao je u četvrtak, 22. februara, protokol o saradnji na više projekata na temu obrazovanja, kulture i rumunske duhovnosti sa predsednikom Društva za kulturu Rumuna/Vlaha iz Srbije „Ariadnae Filum“, Zavišom Žuržom. Sličan dokument potpisan je i sa direktorom agencije Timoc Press, Dušanom Prvulovićem.
„Protokoli koje smo danas potpisali biće ove godine posvećeni projektima oko kojih smo se zajednički složili da ćemo ih sprovesti u Timočkoj Krajini. Sa društvom Ariadnea Filum sarađivaćemo na više konferencija na temu obrazovanja, kulture i rumunske duhovnosti. Sa Timoc Press-om ćemo imati nekoliko emisija na temu rumunskog jezika, civilizacija i duhovnosti. Štaviše, imaćemo i druga događanja kojima ćemo dati podršku, kao i prevod i uređivanje knjige o istoriji Timočke Krajine“, saopštio je Nikolae Brznea.
Izvršni predsednik Nacionalne fondacije za vangranične Rumune, Euđen Popesku, koji je prisustvovao ovom važnom trenutku, istakao je značaj Kongresa Vlaha Srbije u redovima rumunske zajednice, najvažnije organizacije timočkih Rumuna/Vlaha koja ujedinjuje sva najbitnija rumunska udruženja sa severoistoka Srbije. Euđen Popesku je upozorio na dramatičnu situaciju sa kojom se suočava rumunska zajednica u Timočkoj Krajini.
„Situacija ovih 300.000 timočkih Rumuna, ako želite da znate, jedna je od najozbiljnijih od svih rumunskih zajednica u pograničnim krajevima i na Balkanu. Za razliku od njihove braće iz Mađarske ili Ukrajine, timočki Rumuni nikada nisu imali školu na svom maternjem jeziku. Dobro poznajemo i koje probleme ima Rumunska pravoslavna crkva da se ponovo vrati u Timočku Krajinu. Kada su Srbi tamo stigli, već je bilo preko 80 rumunskih crkvi koje su bile uništene i koje je preuzela Srpska pravoslavna crkva. Sada se Rumunska pravoslavna crkva ponovo vraća, prizvana od timočkih Rumuna, da obnovi crkve i ponovo donese rumunsku duhovnost i rumunski jezik na liturgijama. Ili, moja pomoć dolazi baš u ovom smislu kako bi ovi Rumuni ostali i dalje Rumuni. Od suštinskog je značaja to da sačuvaju rumunski identitet i da stvore institucije koje će im to omogućiti“, rekao je Euđen Popesku.
VIDEO MATERIJAL
FOTO GALERIJA
