Sara Prvulović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Bukureštu u palati Kotročeni sa rumunskim kolegom Klausom Johanisom
Predsednika Vučića je uz najviše državne počasti dočekao predsednik Rumunije Johanis.
Nakon svečanog dočeka i upisivanja u Knjigu počasnih gostiju, predsednik Srbije je razgovarao sa Johanisom, a održali su i zajedničku konferenciju za novinare. Iz kabineta rumunskog predsednika je saopšteno i da je poseta Vučića usledila nakon intenzivnih kontakata Rumunije i Srbije poslednjih godina, kao i da ona potvrđuje veoma dobar karakter odnosa dve države.
Predsednik Vučić se sastao i sa premijerkom Rumunije Viorikom Danćilom
Vučić se sastao sa premijerkom Rumunije Viorikom Danćilom koja je u njegovu čast priredila radni ručak. Vučić i rumunska premijerka razgovarali su o evropskim integracijama, ekonomskoj saradnji i bilateralnim odnosima.
Predsednik Vučić izrazio je zadovoljstvo zbog tradicionalno dobrih odnosa dve države koje predstavljaju model dobrosusedstva u regionu i zahvalio na kontinuiranoj podršci Rumunije u pogledu članstva Srbije u EU. On je naglasio da Srbija izuzetno ceni principijelni stav Rumunije o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Predsednik Vučić istakao je da je srpska strana zainteresovana za dalje intenziviranje ekonomske saradnje i naglasio da Srbija veoma ceni to što je Rumunija smatra najvažnijim ekonomskim partnerom u regionu. On je rekao da robna razmena između dve zemlje kontinuirano raste i da postoji prostor za unapređenje saradnje u automobilskoj, hemijskoj i građevinskoj industriji.
Dvoje sagovornika konstatovali su da je neophodno raditi na otvaranju graničnih prelaza i rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture.
Aleksandar Vučić imao sastanak sa predsednikom Predstavničkog doma parlamenta Liviuom Dragneom
U razgovoru sa njima je naveo da Srbija i u budućnosti očekuje podršku Rumunije na svom evropskom putu i poručio da su nacionalne manjine most koji spaja, a ne razdvaja države i narode.
U razgovoru sa predsednikom Predstavničkog doma Liviuom Dragneom Vučić je istakao da su Srbija i Rumunija prijateljske zemlje.
Naglasio je da su glavne teme za dve zemlje rešavanje problema Kosova i Metohije i podrška Rumunije po tom pitanju, izgradnja auto-puta Temišvar - Beograd i stanje nacionalnih manjina.
Tokom sastanka naglašena je neophodnost jačanja interparlamentarne saradnje.
Predsednik Srbije sastao se i sa predsednikom Senata Kalinom Popeskuom Tarićeanuom
Tokom susreta sa predsednikom, Vučić je naglasio važnost ekonomske saradnje dve zemlje, ukazujući da je ona veoma napredovala, posebno u oblasti energetike i pozdravio povećanje trgovinske razmene, kao i povećanje broja rumunskih turista u Srbiji.
On je istakao da su prava rumunske manjine u Srbiji zagarantovana, da je danas na sednici Vlade imenovan koopredsednik u Međuvladinoj mešovitoj komisiji za nacionalne manjine i naglasio da ne postoje prepreke za poboljšanje situacije za medije na rumunskom jeziku.
Naglasio je da su nacionalne manjine most koji spaja, a ne razdvaja susedne države i narode, te da je položaj nacionalnih manjina u Srbiji regulisan po najvišim evropskim standardima.
Šef srpske države, sa predsednicima oba doma rumunskog parlamenta, obišao je zdanje skupštine i upisao se u Knjigu počasnih gostiju rumunskog parlamenta.
Na kraju posete Vučić je položio venac na Spomenik neznanom junaku u Bukureštu.
Rumunija potvrđuje svoju podršku integraciji Srbije u EU, čak i ako timočki Rumuni ostaju bez prava
Dok dva šefa država razgovaraju o "podršci Rumunije za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, uključujući i buduće predsedovanje Rumunije Savetom Unije u prvoj polovini 2019. godine. U Srbiji, preko 300.000 Rumuna iz Timočke krajine nije priznato kao etnička manjina i implicitno, srpska država ne poštuje najosnovnija prava, kao što su obrazovanje, kultura, masovni mediji i religija na njihovom maternjem jeziku. Osim toga, Srbija godinama ignoriše zahteve rumunske strane da poštuje prava etničkih Rumuna, vlasti u Beogradu čak optužuju Rumuniju da želi "romantizirati" Timočku krajinu.
Nadalje, krajem prošle nedelje, održani su lokalni izbori u Boru (Timočka krajina) i predstavnici rumunske zajednice su optužili za ozbiljnu zloupotrebu vladajuću Srpsku naprednu stranku, čiji kandidat Aleksandar Vučić je izabran za predsednika.
Rumuni u Timočkoj krajini zatražili su u ponedeljak ostavku načelnika policije u Boru, koga su optužili da zatvara oči kada su kandidati partija iz vlasti podelili pakete u selima u blizini Bora na dan izbora uprkos tome što je bilo više pritužbi koji su ukazivali na nepravilnosti.
Predstavnici rumunske zajednice takođe kažu da su ti paketi sa kojima su glasovi glasača kupljeni deljeni u selima uz pomoć automobila koji pripadaju javnim preduzećima.
Krajem prošlog meseca delegacija Kongresa Vlaha Srbije, krovna organizacija rumunske/vlaške zajednice u Srbiji, posetila je Bukurešt I govorila o situaciji rumunske zajednice u Timočkoj krajini. U razgovorima sa rumunskim zvaničnicima, članovi delegacije istakli su dramatičnost situacije sa kojom se suočava rumunska zajednica u Timočkoj krajini.
Nakon toga, predsednička administracija objavila je posetu Bukureštu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potvrđujući "veoma dobar karakter odnosa Bukurešta i Beograda".
Predsedništvo je takođe informisalo da su glavne teme diskusije dva šefa država usmerene na produbljivanje bilateralne saradnje na političkom, ekonomskom i sektorskom nivou, na načine na koje Rumunija podržava pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, kao i glavna dešavanja oko Kosova.
Prava samo na papiru
Predstavnici Kongresa Vlaha Srbije uputili su otvoreno pismo predsedniku Klausu Johanisu, u kojem su skrenuli pažnju na zloupotrebe sa kojima se suočavaju etnički Rumuni u Timočkoj krajini od strane srpske vlasti.
Srbija je ratifikovala glavne međunarodne instrumente u oblasti zaštite manjinskih prava, uključujući Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope i Evropske konvencije o regionalnim ili manjinskim jezicima. Ustav Republike Srbije u članu 75, pored prava koja uživaju svi građani, garantuje dodatna individualna i kolektivna prava od kojih moraju imati koristi pojedinačno ili u zajednici. Ustav takođe garantuje da pripadnici nacionalnih manjina učestvuju u donošenju odluka ili odlučuju o pitanjima kulture, obrazovanja, informacija i službene upotrebe jezika. Istovremeno, u Srbiji funkcioniše Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina, Zakon o savetima nacionalnih manjina i Zakon o službenoj upotrebi jezika. Uprkos ovim zakonima, predstavnici rumunske zajednice tvrde da su prava ostala samo na papiru.
Štaviše, Srbija je 2004. godine sa Rumunijom zaključila bilateralni sporazum o osnivanju zajedničkih međuvladinih komisija za analizu poštovanja manjinskih prava. Od tada, dve strane su se sastale samo jednom, sastanak je održan u Beogradu 20. maja 2011. godine.
VIDEO MATERIJAL
FOTO GALERIJA
